Dugo vec planiram da napisem ovaj post ali nikako da skupim sve releventne informacije. Posto je pravni sistem nase zemlje u haosu, zakon ne vazi za sve pod istim uslovima, i ne postoji ujednacena praksa izvrsavanja zakona, resio sam da sagledam ovu temu iz nekoliko uglova.
Ono sto je najbitnije, to je da vas ovaj post natera da se zamislite i da razmislite.
Vecina vas koja je neupucena ce reci "Kakvi porezi?" i slicno. Ono sto je bitno, to je da vas nepoznavanje zakona ne opravdava da ga ne postujete.
Poenta je da vecina nas koji se bavimo zaradom preko interneta, bilo preko Youtuba, Adsensa, grafickog dizajna, programiranja, prevodjenja i ostalih freelancing stvari nije svesna da bilo koja zarada treba da se oporezuje. Tako Zakon o porezu na dohodak gradjana kaze:
Prihodi koji podležu oporezivanju
1) zarade;
2) brisana ("Službeni glasnik RS", br. 47/13)
3) prihodi od samostalne delatnosti;
4) prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;
5) prihodi od kapitala;
6) brisana ("Službeni glasnik RS", br. 47/13)
7) kapitalni dobici;
8) ostali prihodi.
Prihodi iz stava 1. ovog člana oporezuju se bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način.
U ostale prihode spadaju:
1) prihodi po osnovu ugovora o delu;
2) prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja;
3) prihodi po osnovu dopunskog rada;
4) prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja;
5) primanja članova organa uprave pravnog lica;
6) naknada poslanicima i odbornicima;
7) naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda;
8) primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika i sudskih tumača;
9) prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, uzgajanja i prodaje pečuraka, uzgoja i prodaje pčelinjeg roja (pčela), uzgoja i prodaje puževa, odnosno po osnovu prodaje drugih dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih poslova;
10) nagrade, novčane pomoći i druga davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;
11) primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa;
12) naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;
13) uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika društva za njihove privatne potrebe;
14) primanja koja, saglasno zakonu koji uređuje rad, ostvari zaposleni po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini;
15) prihodi koje ostvari fizičko lice izdavanjem nepokretnosti u podzakup;
16) svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu, osim prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja koje ostvare fizička lica:
Mi sa nasim crtanjem, programiranjem, snimanjem bi se mogli svesti ili pod "Dohodak od autorskih i drugih srodnih prava", ili u "ostale prihode - prihode od Ugovora o delu"
Novim izmenama pomenutog zakona i drugih poreskih propisa, postoji obaveza banke nadalje da svaki priliv novca na racune gradjana prijavi nadleznim poreskim organima. Prema tome, svaka uplata na nas (najcesce) devizni racun bice pod lupom, i moracemo da opravdamo osnov priliva novca. Ako ne mozemo da dokazemo da je u pitanju poklon od tetke iz Amerike, mi smo automatski duzni da platimo porez na dohodak, kao i obavezne doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje kao i penzijsko osiguranje.
Ko ne uplati porez na dohodak rizikuje da bude kaznjen za minimalno 50 000 dinara.
U prevodu, svaku zaradu moramo prijaviti, uplatiti porez i doprinose, sto obicno izadje na kraju oko 55% od ukupne zarade.
Ono sto pokrece veliki niz pitanja na koja ni zakonodavac ni poreznici jos nemaju konkretan odgovor, to je - sta u slucaju priliva novca na neke od platnih kartica sa naloga kao sto su Monebookers (Skrill), Payoneer, Freelancer.com?
Jer u tom slucaju mi uopste nemamo priliv novca u neku od banaka iz Srbije, vec iz inostranstva. Tim karticama mozemo direktno da placamo, ili da podizemo sa bankomata bilo gde u svetu.
Ova tema je i dalje nerazjanjena, sto zbog nasih navika da nas ne interesuju zakoni, sto zbog nedostatka prakse u ovoj oblasti. Ono sto je bitno, to je da shvatite da postoji mogucnost da nas nagaze klovnovi iz drzavne administracije jer moraju nekako da nadomeste manjak u budzetu.
Ukoliko neko zeli da pocne da uplacuje doprinose i poreze, evo stranice koja izmedju ostalog ima i uputstva potanko objasnjea kako to uciniti:
Kako platiti porez na zaradu iz inostranstva
Ono sto je najbitnije, to je da vas ovaj post natera da se zamislite i da razmislite.
Vecina vas koja je neupucena ce reci "Kakvi porezi?" i slicno. Ono sto je bitno, to je da vas nepoznavanje zakona ne opravdava da ga ne postujete.
Poenta je da vecina nas koji se bavimo zaradom preko interneta, bilo preko Youtuba, Adsensa, grafickog dizajna, programiranja, prevodjenja i ostalih freelancing stvari nije svesna da bilo koja zarada treba da se oporezuje. Tako Zakon o porezu na dohodak gradjana kaze:
Prihodi koji podležu oporezivanju
Član 3.
Porezu na dohodak građana podležu sledeće vrste prihoda:1) zarade;
2) brisana ("Službeni glasnik RS", br. 47/13)
3) prihodi od samostalne delatnosti;
4) prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;
5) prihodi od kapitala;
6) brisana ("Službeni glasnik RS", br. 47/13)
7) kapitalni dobici;
8) ostali prihodi.
Prihodi iz stava 1. ovog člana oporezuju se bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način.
U ostale prihode spadaju:
Član 85.
Ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom, a naročito:1) prihodi po osnovu ugovora o delu;
2) prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja;
3) prihodi po osnovu dopunskog rada;
4) prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja;
5) primanja članova organa uprave pravnog lica;
6) naknada poslanicima i odbornicima;
7) naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda;
8) primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika i sudskih tumača;
9) prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, uzgajanja i prodaje pečuraka, uzgoja i prodaje pčelinjeg roja (pčela), uzgoja i prodaje puževa, odnosno po osnovu prodaje drugih dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih poslova;
10) nagrade, novčane pomoći i druga davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;
11) primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa;
12) naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;
13) uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika društva za njihove privatne potrebe;
14) primanja koja, saglasno zakonu koji uređuje rad, ostvari zaposleni po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini;
15) prihodi koje ostvari fizičko lice izdavanjem nepokretnosti u podzakup;
16) svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu, osim prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja koje ostvare fizička lica:
Mi sa nasim crtanjem, programiranjem, snimanjem bi se mogli svesti ili pod "Dohodak od autorskih i drugih srodnih prava", ili u "ostale prihode - prihode od Ugovora o delu"
Novim izmenama pomenutog zakona i drugih poreskih propisa, postoji obaveza banke nadalje da svaki priliv novca na racune gradjana prijavi nadleznim poreskim organima. Prema tome, svaka uplata na nas (najcesce) devizni racun bice pod lupom, i moracemo da opravdamo osnov priliva novca. Ako ne mozemo da dokazemo da je u pitanju poklon od tetke iz Amerike, mi smo automatski duzni da platimo porez na dohodak, kao i obavezne doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje kao i penzijsko osiguranje.
Ko ne uplati porez na dohodak rizikuje da bude kaznjen za minimalno 50 000 dinara.
U prevodu, svaku zaradu moramo prijaviti, uplatiti porez i doprinose, sto obicno izadje na kraju oko 55% od ukupne zarade.
Ono sto pokrece veliki niz pitanja na koja ni zakonodavac ni poreznici jos nemaju konkretan odgovor, to je - sta u slucaju priliva novca na neke od platnih kartica sa naloga kao sto su Monebookers (Skrill), Payoneer, Freelancer.com?
Jer u tom slucaju mi uopste nemamo priliv novca u neku od banaka iz Srbije, vec iz inostranstva. Tim karticama mozemo direktno da placamo, ili da podizemo sa bankomata bilo gde u svetu.
Ova tema je i dalje nerazjanjena, sto zbog nasih navika da nas ne interesuju zakoni, sto zbog nedostatka prakse u ovoj oblasti. Ono sto je bitno, to je da shvatite da postoji mogucnost da nas nagaze klovnovi iz drzavne administracije jer moraju nekako da nadomeste manjak u budzetu.
Ukoliko neko zeli da pocne da uplacuje doprinose i poreze, evo stranice koja izmedju ostalog ima i uputstva potanko objasnjea kako to uciniti:
Kako platiti porez na zaradu iz inostranstva
